Историја Ташмајдана је историја нашег, али и међународног спорта. Данас је то модеран центар са импресивном инфраструктуром , део Београда без кога се не може. Остаје веран својој традицији да увек иде у корак са временом , да гледа унапред, мисли и жури ка будућности. Зато је Ташмајдан објекат целог града, свих Београђана.

Таш — на турском: камен, мааден — на турском: коп, рудник. Дакле, добијамо кованицу Ташмајдан која заправо има значење каменолом. По много цему овај део града је усао у историју Београда. Две године након Првог српског устанка, Карађорђе се са устаницима улогорио на Ташмајдану и руководио опсадом Београда. 1830. за време владавине књаза Милоша на Ташмајдану у близини старе палилулске цркве, султанов изасланик је обнародовао хатишериф, одлуку турског султана о унутрашњој независности Србије. Затим, између два светска рата подигнута је садасња Црква св. Марка. Непосредно после ослобођења, управа града је наредила да се овај део града претвори у велики парк. Прве крампове ударили су омладинци и грађани града Београда у радним акцијама. Парк је временом све више бујао да би га на крају Београђани обогатили спортским центром који би на таквом месту, у срцу града позелела свака метропола. Веома је дугачак списак оних који су у разним периодима, свако на свој нацин и у оквирима својих могуцности помагали да Ташмајдан данас постане оно сто јесте.

Бурна је и необична била историја овог дела града док од периферије није постао центар: рудник камена, место које је било и гробље и предворје смрти, ту се пуцало у освајачким походима, устаницким биткама и борбама за ослобођење. Данас се ту, на том истом месту уздижу торањ за скакаче крај базена и стубови са рефлекторима.

Архитекта Михајло Јанковић се везује за неколико иницијатива и досега у развоју послератне културе и архитектуре Београда. Ипак, најзначајније су прва Октобарска награда за архитектуру града Београда која је Јанковицу са сарадницима додељена за успешно пројектовање и реализацију Ташмајданског стадиона 1956. и прва архитектонска изложба посвећена десетогодишњици рада пројектантског атељеа "Стадион", чији је оснивач и ратни протангониста био , такође архитекта Михајло Јанковиц. Оба ова догађаја се везују за историјат Ташмајданског простора и изградњу стадиона као дела тадашњег, али и садашњег и будућег "Ташмајдана".

Спортски центар Ташмајдан је ушао у историју спорта као спортски центар у којем је одржано Прво светско првенство у пливању, уметничком пливању и скоковима у воду, Прво светско првенство у ватерполу — ФИНА Куп, као и Прво светско првенство у рукомету за жене.

Који други спортски центар може да се похвали да је био домаћин спортистима на два европска шампионата за жене, четири европска шампионата за мушкарце, на по пет светских првенстава за мушкарце и жене и на низу других великих незаборавних приредби међународног ранга. На овим такмичењима спотисти Југославије, укључујући и репрезентацију освојили су 33 медаље, од чега 10 златних, 9 сребрних и 14 бронзаних. На овим такмичењима оборено је 18 светских рекорда (Ташмајдан је такође светски рекордер у броју светских рекорда оборених на једном пливачком такмичењу).

Почело је 1954. и одмах се показало да је изградња ташмајданског стадиона нешто што је у Београду било И те како потребно. Финансија није било али је било довољно људи који су нешто значили у културном и јавном животу који су били спремни да својим суграђанима покажу своје умеће. Октава догађаја је била велика и проширила се на гостовања из иностранства. Били су то прави масовни спектакли којима су, поред многобројних учесника, свој допринос давали и врхунски уметници.

Спортско-рекреативни центар Ташмајдан данас обухвата:

• Стадион, отворен 24. јануара 1954. Површина објекта је 8500 квм, спортско борилиште заузима 1800квм, капацитет трибина 10000 места. Спорски терен је погодан за мали фудбал, кошарку, одбојку, рукомет. Стадион има две сале (за све врсте борилачких спортова, јогу, баскет, мечевање итд) и теретану, као и клуб просторије. Изузетно је погодан за све врсте културно — забавних приредби због своје акустичности.

• Отворени базен, отворен 25. јуна 1961. Димензије базена су 50 са 20 м; дубина 2,2-5м, укупна запремина 3500 кубних метара; капацитет гледалишта је 2500 места, а капацитет купалишта је око 4000 људи. Опремљен је и за највећа међународна такмичења у пливању, ватерполу, скоковима у воду и уметничком пливању.

• Затворени базен, отворен 13. децембра 1968. Димензије базена су 50 са 20 м; дубина 2,2-5,4м, укупна запремина 3700 кубних метара, капацитет гледалишта је 2000 места, скакаоница од 1 м, 3 м, 5 м и 10 м. Опремљен је и подводним светлом. Као и у отвореном базену, обезбеђена је цистота воде до највишег степена. Сем свлачионица и других пратећих просторија код базена, у згради се налази и хотел "Таш" са 19 соба и рестораном са 300 места, бифеи, Институт за медицину спорта са специјалистичким службама, две сауне, затим сала-трим кабинет, мали базен, куглана, теретана и др.

• Дворана "Пионир" је свечано отворена 24. маја 1973. Корисна површина дворане износи 16000квм, спортска борилишта заузимају 2500квм. Капацитет трибина је 7000 места. Уређен је прес центар са савременим везама за комуникацију, изграђене кабине за ТВ и радио репортере. Дворана је погодна за све врсте "малих" спортова, за културно- забавне програме, скупове и друге манифестације.

• Ледена дворана је свечано отворена 12. марта 1978. Корисна површина дворане износи 6000квм, док спортско борилиште заузима 1800 квм. На овој леденој површини игра се хокеј, приређују такмичења у уметницком клизању, а дворана је стално отворена за рекреативно клизање. Капацитет трибина је 2000 места. Захваљујући технолигији, ледена плоча је погодна за прилагођавање разним потребама.