Градња је почела 1952, а свечано је отворен 24. јануара 1954. године, а изграђен је на месту некадашњег каменолома, по коме је и добио име: од турских речи таш (камен) и мајдан (коп, рудник). Капацитет стадиона је 10.000 места, а у склопу њега постоје две сале и теретана, највише се користи за мали фудбал, одбојку, кошарку, рукомет, као и за разне концерте и културно-забавне манифестације.

Стадион се у зимским месецима од 1953. до 1977. (до отварања ледене дворане Пионир 1978) највише користио за хокеј на леду, па је ту 1954., 1955. и 1957. одржано првенство Југославије у хокеју на леду (турнирски систем), а био је домаћи терен за београдске клубове Партизан, Црвену звезду, ОХК Београд, Ташмајдан и Авалу.

Међу првим такмичењима одржаним на стадиону је и Европско првенство за кошаркашице 1954. године. Стадион је био домаћин првог Светског првенства у рукомету за жене 1957., када је Југославија освојила бронзу, а на њему је репрезентација Југославије играла мечеве Дејвис купа 1956. Одржани су и неки веома занимљиви догађаји, као што је шпанска корида, аутомобилска фудбалска утакмица са великом лоптом, коју су шутирале „fiće“ и још неколико других.

Стадион је био у веома лошем стању, па је 28. септембра 2011. почела његова комплетна реконструкција, која је трајала до априла 2016. године.

Стадион је потпуно реконструисан и отворен 22. априла 2016. уз концерт ''Rok@Taš'', који је почео наступом дечјег хора Чаролија, након кога су наступили групе Електрични оргазам, Ван Гог, Пилоти, Рибља Чорба и Галија.

У зимском периоду од 2016. године, Ташмајдан ће поново добити највеће градскоклизалиште на отвореном, које неке старије генерације грађана враћа у лепа сећања о Београду током  '60-тих i '70-тих година, када су се током зимских месеци окупљали на стадиону због клизања на леду.